Davne 2003. godine dve drugarice sa fakulteta odlučiše da više ne žele da budu samo drugarice. Želele su da postanu i poslovni partneri. Ali da im posao bude ono što najviše vole da rade, rad sa decom. Želele su da otvore školu glume. Kako nazvati mesto satkano od snova, ljubavi, pozorišta i prijateljstva? Ideje su pljuštale sa svih strana i na kraju Dragana viknu: Imam ideju. Zvaćemo se „Besne gliste“! Miri je ta ideja zvučala fantastično jer su njih dve blesave, otkačene, jednom rečju besne, i Mira dodade: „Hajde da se zovemo „Dve besne gliste“. I tako i ostade.
Studio glume „Dve besne gliste“ počeo je sa radom 2003. godine i tada je imao oko 20-tak članova. Prva predstava održana je 2004. godine.
Svake godine Draganina i Mirina škola glume je rasla. Sve više dece je ulazilo u svet pozorišta, lepe reči, poezije, scenskog pokreta. Do danas kroz školu glume „Dve besne gliste“ prošlo je više 2500 dece. A trenutno Studio glume „Dve besne gliste“ broji oko 300 članova, uzrasta od 4 do 26 godina. Radimo u više osnovnih škola na teritoriji grada Beograda.
U proteklih 21 godinu rada članovi Studija glume „Dve besne gliste“ izveli su 35 premijerne predstave i veliki broj repriza.
Pošto Mira i Dragana vole da rade i pune su elana, osim što drže časove glume sarađuju i sa nekoliko producentskih kuća i kasting agencija tako da su članovi naše škole glume snimili veliki broj reklamih spotova, tv serija i filmova.
MIRA TEODOROVIĆ
Rođena 10. januara 1978.g. u Beogradu, gde je završila osnovnu i srednju školu.
Akademiju umetnosti, odsek gluma, upisala 1999.g. u klasi prof. Ivana Bekjareva. Diplomirala sa ocenom 10, 8. marta 2003.g. u Teatru T sa predstavom „RUČNI RAD“ u režiji Anđe Nikolić.
Uspešno završila postdiplomske studije, smer produkcija, na Fakultetu dramskih umetnosti. Uskoro bi trebalo da brani magistarski rad na temu „Uticaj pozorišne umetnosti na vaspitanje i obrazovanje deteta “. Od 2003. do 2008. radila je kao asistent profesoru Radovanu Kneževiću na predmetu Scenski govor (dikcija), na Akademiji umetnosti.
Snimila je nekoliko emisija kulturno umetničkog karaktera i više emisija obrazovnog i dečijeg sadržaja za Radio Beograd.
Voli da besedi i pobeđuje na takmičenjima u besedništvu.
Ima sedamnaest godina radnog iskustva u radu sa decom predškolskog i školskog uzrasta. Radi i sa srednjoškolcima i priprema ih za polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti.
Voli Mira da radi i sa odraslima, pa ih edukuje na seminaru „Javni nastup u medijima“. Jedni od onih koji su na svojoj koži osetili koliko je stroga (samo se pretvara), ali i pravična, su zaposleni u Republičkom zavodu za zdravsveno osiguranje. Zaslužna je za sve režije i skoro sve adaptacije tekstova pri studiju glume Dve besne gliste. Voli da šije i prepravlja tako da su i kostim i rekvizita njenih ruku delo ( ono što nije pozajmljeno iz tuđih ormana) Ostvarila uloge u predstavama: “Svet“, Branislava Nušića, u režiji Miloša Jagodića; „Putujuće pozorište Šopalović“, Ljubomira Simovića, u režiji Ivana Bekjareva, „Deda Mrazova dilema“, „ Vitez, dama, kuvar, zmaj i Deda Mraz za kraj“, „Rica Zlica u potrazi za paketićima“ i mnoge druge.
„Mira voli da viče al bez pokrića, uši je odaju da nije ozbiljna, pa se ja ne uzbuđujem“, reče jedan naš mali glumac na pitanje: Što se ne potresa kad Mira viče? (njoj je inače normalno da glasno i jasno govori)
Udata je za jednog pilota, al više voli kada je on na zemlji. Mama je jednoj Lini.
DRAGANA KOLUNDŽIJA
Rođena 19. novembra 1980.g. u Beogradu.
Godine 1999. upisala uporedo dva fakulteta: Učiteljski fakultet i Akademiju umetnosti , odsek gluma, u klasi prof. Ivana Bekjareva. Diplomirala , kao i gore pomenuta Mira, sa ocenom 10, 8. marta 2003.g. u Teatru T sa predstavom „RUČNI RAD“ u režiji Anđe Nikolić.
Završila je postdiplomske studije produkcije, na Fakultetu dramskih umetnosti i piše rad na temu „Uticaj televizijskog programa na oblikovanje estetskog ukusa kod dece na primeru programa TV stanica u Beogradu “, i piše, piše, ali ga neće odbraniti pre Mire. Neke od predstava u kojima je glumila :“Svet“, Branislava Nušića, u režiji Miloša Jagodića; „Putujuće pozorište Šopalović“, Ljubomira Simovića u režiji Ivana Bekjareva, „Lekcija“, Ežena Joneska u režiji Predraga Stojmenovića u saradnji sa Kruševačkim pozorištem. „Pače Drakče u borbi za paketić“, „ Mala Mija ne veruje u Deda Mraza“… Dramatizacija „Lekcije“ urađena je i emitovana na prvom programu RTS-a,
Voli da peva, kažu i da ume, a za to su zaslužni časovi solo pevanja kod profesorke Dubravke Nešović.
Kopira Miru, pa i ona već 17 godina radi sa malim i velikim glumcima, priprema sa njima predstave, sprema ih za snimanje reklama, filmova i serija. Ona je zadužena za pronalaženje, adaptaciju , izmišljanje i pisanje tekstova pri studiju glume Dve besne gliste. I ona edukuje zaposlene po firmama o tome kakav treba da imaju nastup u medijima, i to sasvim dobro radi i na engleskom jeziku.
„Dragana govori tiho i nosi psa sa sobom“, kažu mali glumci, a njoj nije jasno o kojem psu govore.
Udata za jednog mladog doktora, i od tada zaboravlja redovno da overi zdravstvenu knjižicu, jer ima kućnu negu. Ima mnogo „prisvojene“ dece, a prava je mama Sergeju i Bogdanu.
NEMANJA ŽIVKOVIĆ
Od 2016-te godine naš saradnik je Nemanja Živković. Nemanja je diplomirao glumu na Fakultetu umetnosti u Prištini u klasi profesora Jovice Pavića. Kao član Narodnog pozorišta u Leskovcu, ostvario je veliki broj zapaženih uloga. Snimao je “Vojnu akademiju“, “Čizmaše“, “Urgentni centar“, ‘’Ubice mog oca’’, a sa decom i mladima je radio u okviru radionice glume u organizaciji kancelarije za mlade ALER u Leskovcu. Glumio je u više predstava za decu, a neke je i sam režirao “ Na slovo na slovo“ i “ Kako su nastale ružne reči“. Nemanjin glas deca najviše vole jer redovno radi sinronizacije crtanih filmova i igranih serija na popularnim dečijim televizijama. Jednom Andreju je tata.